Kapital (po osnovu zajma ili akcijski kapital) predstavlja suštinski deo (dugoročnog) finansiranja kompanije; on je jedan od faktora proizvodnje. Bilo da je to kapital po osnovu zajma ili da je akcijski (sopstveni), kapital je deficitarna roba i stoga se ne može smatrati besplatnim. Zahvaljujući vešem riziku, akcijski kapital se obično smatra skupljim izvorom finansiranja u odnosu na kapital po osnovu zajma. Prilikom donošenja kapitalnih odluka u finansiranju, menadžeri mogu da se opredele da finansiraju deo ukupnih potreba kompanije za kapitalom iz zajma, po očekivano nižim cenama. Primena kapitala iz zajma obično snižava ponderisanu prosečnu cenu kapitala, ali proizvodi dodatni rizik: zbog fiksnih obaveza koje prate finansiranje pomoću zajma, kompanija postaje rizičnija. Kompanije koje koriste kapital po osnovu zajma mi definišemo kao kompanije koje posluju pomoću finansijskog leveridža. Što je finansijski leveridž veći, veći je i rizik za kompaniju i veća je (u uobičajenom smislu) cena duga. Naš cilj u ovom radu bio je da utvrdimo i analiziramo odnos izme|u finansijskog leveridža i troškova finansiranja dugova u slovenačkim javnim korporacijama. Pošto nismo raspolagali primarnim podacima o ceni duga, ovu cenu smo proračunali primenom dve različite metodologije, a koristili smo i regresivnu analizu da bismo posmatrali odnos između ove dve varijable. Odnos između varijabli uspostavili smo pomoću linearne regresivne funkcije, a da bismo eliminisali vremensku i klaster dimenziju podataka, primenili smo metod selektivne kontrole. Analizom koju ovde predstavljamo nismo našli statistički značajan odnos koji smo tražili, ali neki konačni rezultati mogu da predstavljaju izazov za buduća istraživanja.

Primož Dolenc i Igor Stubelj