Od 2005 godine World Economic Forum, (Svjetski ekonomski forum) je bazirao svoje istraživanje konkurentnosti na Indeksu globalne konkurentnosti (GCI), sveobuhvatnom indeksu koji mjeri mikroekonomske i makroekonomske temelje nacionalne konkurentnosti. Prema WEF konkurentnost se definiše kao skup institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti jedne zemlje [1]. Nivo produktivnosti, nasuprot tome, postavlja održiv nivo prosperiteta koji može biti stvoren od strane privrede. Drugim riječima, više konkurentna privreda ima tendenciju da može da proizvede viši nivo prihoda za svoje građane. Nivo produktivnosti takođe određuje i stope prinosa na investicije u samu privredu. Stope prinosa na investicije, kao i povrat samih investicija su komplementarne ostvarivanju stopa privrednog rasta same ekonomije, više konkurentne ekonomije su onekoje brže rastu na srednji u odnosu na dugi rok. Koncept konkurentnosti na taj način podrazumjeva statičke i dinamičke komponente. Iako produktivnost zemlje jasno određuje njenu sposobnost da održi svoj nivo prihoda, ona je takođe jedno od centralnih determinanti povrata na investicije, koji je jedan od ključnih faktora kada objašnjavamo potencijal rasta privrede. U narednom radu predstavljena je metodologija mjerenja konkurentnosti putem GCI indeksa, statistički podaci vezani za svjetsku ekonomiju, zemlje Evropske unije, zemlje koje se pridružuju EU, globalne prednosti i nedostaci pozicije Crne Gore i zemalja regiona.

mr. Nikola Milović